Branislava
(não sei)
U prvi suton jesen je napala na kej
Park se šepurio u žutom k'o stari ušminkani gej
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kroèila
Titrava, poput sveæe slavske... Senka sa njenim oèima
A bila je cvetak... No, to je juèerašnja vest
Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest
Naš grad je bio njen lièni atelje
Veliki film se snimao
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao
Za druge je smišljala slatke kolekcije...
Više ukrase... u bojama nežnim i toplim
Za sebe žaketiæe od nekih grubih štofova
Nisu vredele lekcije...
Navukla se... na pilule i Dženis Džoplin
I prve paketiæe od onih Propalih Grofova
A prièu je moju slušala skeptièno
Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetièno
Male banalne strasi... Ljubav, ljubomora, èežnja i bol i tom slièno
Užas... Patetièno
U prvi suton odjednom je zahladilo
Davno sam nuèuo da je "na žutom"... (Šta da kažem...) Nije me iznenadilo
Do gala revije smo, eto, napokon stigli...
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila
Na koncu prièa vodi igli... E, lutko... Super si model sašila
Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen
K'o pred streljaèki vod u zoru
I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje
Al' sa sudbom se natežem... Onako zagrljen
K'o dve pijane lude na šoru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...
Prièaj mi malo o patetici
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Prièaj mi malo o tome... Ili nemoj?
|
|
