Dok gori nebo nad Novim Sadom
(não sei)
Da se ne lažemo, nije to bio neki most
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo
Ah, ne
Pre je bio od onih podignutih
Da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo
Ali ponekad ga je ona prelazila
Svojim uobraženim kadetskim korakom
A meseèina se, kao deverika, lovila u mrežu njene kose
Po tome æu ga, eto, pamtiti
Rat je, kao pijan svat, prošao poljem
Šenluèio celu noæ
Kaleæi bes na ranom žitu i tek niklom bostanu
Zašto? Ne pitaj se, jer tako je bolje
I Bog je pristao na to
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu
Za zlo sam teški laik, no to je stara prièa
Znaš veæ: Bila jednom dva brata ... i to
Kad' sklopim taj mozaik, ostane mi kamièak
I to smo, izgleda, mi
Ma, hitni papuèe u vis, žalosna Panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noæas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada ðavo pali svoja kandila
Žad na reci tamni èim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
Plaše te aveti što maglom brode teškim skelama
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne
Reši ga se jednom zauvek
I veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama
Nije to prva neman što preti dahom vatre, ne
Ali ljubav je vitez
Arhanðel s' maèem spreman da i tu alu satre, da
I samo èeka tvoj znak
Ma, hitni papuèe u vis, žalosna Panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noæas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Ma, hitni papuèe u vis, žalosna Panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noæas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada ðavo pali svoja kandila
|
|
