Eleonora
(não sei)
Na bogojavljensku noæ...
Peku se kesteni, lome se pogaèe, a venac smokava i praporci se pokaèe
U prednjoj sobi moga baæe... To je veæ navike moæ
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daæe
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer èak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Èudna je zverèica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svaðice...
U buri æutanja potonule su laðice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to baš nemam reèi bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam naèeo svoj krug
Moj mali verni Sanèo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne prièaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noæ... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Veæ me i Dunav pretièe... Moja me senka spotièe
Al' ništa mi se ne tièe... I malo šta me pomera i dotièe
Sem, možda, nje?
Kad ðavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuðe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Veæ me Dunav pretièe... Veæ me senka spotièe
Ništa me se ne tièe... Ništa me se ne dotièe
|
|
