Nevernik
(não sei)
K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak
uranja kolodvor.
O, dobra noæ Banja Luko!
Ne, ne dolazim,
samo prolazim.
Nismo se videli dugo.
Dal' to beše èast, šinjel maslinast?
Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgradjem njenog sna
prošeta ludi desetar.
Dal' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar?
Hej, oèi èarne ispred kasarne!
Njenima nisam bio po volji,
važno im bilo odakle su moji.
Zašto to smeta, sa ovog su sveta,
hlebotvorci, èestit soj?
Njen me je baba uz'o na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se èièa, ja sam svoj.
Od Stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori
diæi æu salaš na bregu.
Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu.
Možda kad sneva meni dospeva.
Otpravnik klima crvenom kapom:
"Vreme je bilo, 'ajmo polako".
Prosipa vetar behara pehar,
spavaj mala, mašala.
Ne volim kad me uzmu na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki sluèaj, još uvek samo svoj.
|
|
