Otilija
(não sei)
Jedva da se seæam dvanaest zvonèiæa na njenoj bluzici
Sam je crni ðavo poturio note muzici
Vrtela prstiæ oko dugmeta
Starija je sestra bila kao ukleta
Obeæale, kuæi, da æe doæi i pre ponoæi
Jedva da se seæam prvih pet-sest slova njenog imena
Mesec nesto flekav, ko stara trumpeta limena
Vitlao Boziæ jata zvezdana
Mrznuo je Dunav nizvodno od Bezdana
A u nasem kraju, lepih seka iznad proseka
I baš lakonoga...
Za drugoga zaruèena, a za mene naruèena kod Boga.
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajièku opuška
Ko reèi par u spomenar...
Jedva da se seæam da je ribnjak bio srmom okovan
Tad i nikad više miris'o je sneg na jorgovan
O, mati joj njena skrila papuèe
Od mraza ringlov pred kuæom napuèe
U ocove èizme pa do èarde preko verande
Moja lakonoga...
Za drugoga zaruèena, a za mene naruèena kod Boga
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajièku opuška
I teški lom u srcu mom...
Ajmo deco...
I baš lakonoga...
Za drugoga zaruèena, a za mene naruèena kod Boga.
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajièku opuška
Ko reèi par u spomenar...
Moja lakonoga...
|
|
