Vojnici
(não sei)
Kad sam kretao u vojsku ja,
Moj deda reèe: "Tek si sada muškarac!"
I tutnu mi hiljadu-dve onako za džeparac.
A otac reèe zvanièan sav:
"To velika je èast sine svakom!"
A mama je ispekla pile i kiflice sa makom.
Brzo u stroj, ne prièaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili èasovi mili,
Èasna reè.
Ostav...
Poèetak beše prilièno loš,
Jer nisam bio suviše spretan,
Al' shvatio sam brzo šta je ko desetar il' kapetan.
A èeta nam je bila ko grom,
Žestoki momci, družina sjajna,
Drugari nas oko... Ne smem broj, jer to je vojna tajna!
Brzo u stroj, ne prièaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili èasovi mili,
Èasna reè.
Ostav...
I danas kada mislim o tom',
Ja žalim što bar ponekad nema
Marširanja, straže i svih onih šala ispod šlema.
Jer mi smo život živeli lep,
Mi vitezovi èarobnog carstva,
O baš mi nedostaje svet tog beskrajnog drugarstva.
Brzo u stroj, ne prièaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili èasovi mili,
Èasna reè.
Ostav...
|
|
