Plemenita
(não sei)
U ime san se tvoje
opet zakleja bez vire
bez vire u sebe
sa pogledom u tle
plemenita ka uvik
sad me primi zadnji put
s pogledom i dodirom èa lièi
ka krugovi na vodi
sriæa biži od mene
a srce moja rastoèilo se davno
na bokovima tvojim noæaš dušu odmara
ka raskidan jidro nakon vitra nemira
ljubi me ili biži od mene
svaki anðeo da bi krila za te
pobigni ili pristani na sve
ja sam èovik èa od drugih sriæu krade
|
