Vera od suvog zlata
(não sei)
Iden doma, kasni je sat
Ona me èeka sva topla i meka
Da ne more spat...
Ja jubin sve tiše,
Jer ništa joj više ja ne mogu dat...
Nešto me guši, leži na duši...
Zna i ona da me je sram
Šta kraj nje san lega, ramenima slega
Jer ne znan ni sam
Šta da joj kažen bez da joj lažen
I tugu joj dan...
Nešto me guši, leži na duši
Ja san volija nju dušon i tilon
Sad se moran sveton vodon
Polit prid njon i sviton...
Ja san volija nju, al' zatvaran vrata
Za jubav falšu san da
Veru od suvog zlata ...
Šuti ona, šutin i ja,
I veæ smo dugo jedno kraj drugog
Ka' noæ i dan...
I nije mi lako, živit ovako,
I bit normalan.
Nešto me guši, leži na duši...
|
|
