Visoko iznad vlakova
(não sei)
okreni se za mnom ponekad
loše vibre gaðaju
moju glavu rafalom
kao strojnica
okreni se za mnom ponekad
èarolija ne pomaže
isuviše je mraènih lica
bez imena
dopusti sebi da se zaljubiš
baci èini na ideal
èiji je grad bez ulica
visoko iznad vlakova
ja se zovem anarhija
okreni se za mnom ponekad
ništa ne razumijem
stropot teških kljuèeva budi me
u svitanje
okreni se za mnom ponekad
želim da ti govorim
samo treptaj oka
u mukloj tišini
pitat æu te da li znaš
zašto glupost dobija
zašto hoæeš da živiš
u sjeni bogova
dopusti sebi da se zaljubiš
baci èini na ideal
ciji je grad bez ulica
visoko iznad vlakova
ja se zovem anarhija
|
